Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Međunarodne finansijske organizacije". Rad ima 12 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

PREDMET: MEĐUNARODNA EKONOMIJA I FINANSIJE

TEMA: MEDJUNARODNE FINANSIJSKE ORGANIZACIJE

UVOD

Medjunarodne finansijske organizacije veoma su značajne za medjunarodno poslovno finansiranje kao veliki izvor sredstava pod relativno povoljnim uslovima. Mada je dobar deo tih sredstava namenjen finansiranju raznih javnih programa razvoja i strukturnog prilagodjavanja zemalja članica, sve više sredstava se usmerava i na finansirane privatnih preduzeća i projekaa, sa ili bez garancije države.Može se reći da je u poslednjih desetak godina upravo došlo do novog strategijskog koncepta jaćanja uloge medjunarodnih finansijskih organizacija u ravoju privatnog sektora i inicijative.

Međunarodni monetarni sistem se može definisati kao skup normi kojima se regulišu osnovna pitanja u vezi sa novcem u opticaju, monetarni pariteti i konvertibilnost, monetarne rezerve, kao i druga pitanja vezana za ovu oblast.

Međunarodni monetarni odnosi su postojali i ranije i zasnivali su se na bimetalizmu. Međutim, kada se govori o ovim odnosima, onda je značajan period od devetnaestog veka, u kome je došlo do njihovog značajnijeg razvoja, koji je nastavljen i u dvadesetom veku. U toku ovog razvoja, globalno posmatrano, ističu se dva modela ovog sistema, sa određenim varijantama u okviru oba.

Prvi model međunarodnog monetarnog sistema jeste model zlatnog standarda, nakon čega je kasnije došlo do primene zlatno-deviznog i zlatno-polužnog sistema. Drugi model obuhvata sistem MeđunarodnoMg monetarnog fonda, koji je pretrpeo dosta izmena u toku svog funkcionisanja. 

1.MEĐUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ – MBOR

Osim MMF-a, na Bretonvudskom sastanku je osnovana i Međunarodna banka za obnovu i razvoj – MBOR. Trebalo je da ove dve institucije obezbede međunarodnu monetarnu i finansijsku saradnju, prva u oblasti međunarodnih plaćanja, deviznih kurseva i pružanja pomoći za otklanjanje kratkoročnih neravnoteža u platnom bilansu, a druga u oblasti srednjoročnog i dugoročnog finansiranja. Banka je počela sa radom juna 1946. godine.

Pod okriljem MBOR formirane su kasnije još tri finansijske institucije, Banke:

Međunarodna finansijska korporacija – IFC 1956. godine,

Međunarodno udruženje za razvoj – IDA 1960 i

Multilateralna agencija za garantovanje investicija – MIGA 1988. godine.

Za MBOR i IDA koristi se često zajednički naziv Svetska banka.

MBOR je organizovana kao akcionarsko društvo.Osnivački akcionarski kapital je bio u početku 10 milijardi dolara.Udeo pojedinih zemalja članica (kvota) odredjuje se prema njihovoj ekonomskoj snazi.Najveći akcionari su SAD sa učešćem od 16,95% u akcionarskom kapitalu, Japan sa 8,12%, Nemačka sa 4.63% i Francuska i V.Britanija sa po 4,44%

Uslov za članstvo u MBOR je prethodno članstvo u MMF-u.Danas Međunarodna banka za obnovu i razvoj ima 182 zemlje članice.

Sredstva Banke potiču iz četiri osnovna izvora:

uplaćenog dela kvota zemalja članica,

zaduživanja na međunarodnom finansijskom tržištu,

povraćaja ranije datih kredita i

ostvarenog dohotka.

U prvim godinama posle rata, osnovna pažnja je bila posvećena obnovi privreda ratom razorenih zemalja. Kada je počeo da funkcioniše Program evropske obnove (Maršalov plan), Banka se više okrenula finansiranju nerazvijenih zemalja.

 

 

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------

www.maturski.org

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]